Svaki upakovani prehrambeni proizvod u Srbiji i EU mora imati nutritivnu deklaraciju — tabelu na poleđini pakovanja koja prikazuje energetsku vrednost i sadržaj hranljivih materija. Problem je što većina potrošača gleda samo jedan red te tabele, a zanemaruje ostatak koji često govori više o kvalitetu proizvoda.
Standardna nutritivna deklaracija sadrži: energetsku vrednost (u kJ i kcal), količinu masti i zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata i šećera, proteina i soli — sve izraženo na 100 g ili 100 ml proizvoda. Mnogi proizvođači dodatno navode i vrednost po porciji, što olakšava poređenje sa preporučenim dnevnim unosom.
Referentni dnevni unos je procenjena količina energije i hranljivih materija potrebna prosečnoj odrasloj osobi. Kada na pakovanju vidite da porcija proizvoda „pokriva 15% RI za šećere", to znači da bi ta porcija trebalo da čini 15% vašeg dnevnog unosa šećera — koristan orijentir, ali ne apsolutno pravilo za svaku osobu.
Energetska vrednost sama po sebi ne govori dovoljno — dva proizvoda sa istim brojem kalorija mogu imati potpuno različit sastav šećera, masti i vlakana. Umesto da gledate samo „kalorije", uporedite sadržaj šećera i zasićenih masti na 100 g, i proverite gde se sastojak koji vas zanima nalazi na listi sastojaka — sastojci su uvek navedeni po opadajućem udelu u proizvodu.
Pravilno tumačenje nutritivne deklaracije jedan je od osnovnih alata za informisan izbor hrane — i tema kojom se IHIS Nutricionizam bavi u okviru stručnog konsaltinga za deklarisanje proizvoda.
